Aleksandar Jestrović Jamesdin, Bez naziva, 2007

Posted by on Feb 27, 2014 in Tekstovi SR | No Comments

Kada budete svraćali do Merkatora, Bulevarom umetnosti – pravcem iz centra, u želji da nadoknadite propušteno, možda naletite na skulpturu IN/OUT. Uzalud ćete tražiti legendu o autoru, nije po-stavljena. Brdo problema oko toga je bilo, ali mi nismo tužakala. Pravio ju je Branislav Nikolić (a koliko znam, pomagao mu je dosta čale, također umetnik, oko kalupa i izlivanja). To je jedna od retkih skulptura koje se nalaze u javnom prostoru NBG-a, koja je postavljena posle revolucije i koja ima veze sa savremenom umetnošću. U stvari, ja ne znam ni za jednu drugu. Mada u čaršiji kolaju priče da će se u najskorije vreme raspisati konkurs grada u saradnji sa jakim firmama za predloge skulptura ispred banaka i tržnih centara. Biće za umetnike ispod 35, tako da ću ja možda i stići, ali ti si B. N. prestario.

Betonska slova od kojih se sastoji gorepomenuta skulptura, čini mi se, mnogo govore o vremenu u kojem živimo i, što se mene tiče, ovaj rad je jedne godine IN a druge OUT. U zavisnosti od mode na listi IN/OUT se mogu naći i teme drugih skulptura i crteža koje ovaj umetnik radi. Navodim neke kojih se sećam, a to su: torte, gume (automobilske), kokosovi orasi, televizori, sakoi, kiosci & crkve, prozori, planete i mirisne jelkice…

Takav slobodan prilaz temama i skulptorska obrada izvedena iz pop-art, trash i minimalističkih postupaka dozvoljavaju da o njima mislite šta hoćete, a estetsko zadovoljstvo i komunikacija sa ovim delima zavisiće od vaših kapaciteta i znanja. Drugi kvalitet ovih radova je svest o recikliranju materijala, koja je deo savremenih tendencija i postupaka koje je ovaj umetnik usvojio na školovanju u Holandiji. Takav postupak i pristup materijalima u našim uslovima ima dodatni smisao jer omogućava lakše eksperimentisanje i uvećava svest o formama i objektima koji nas okružuju. Da to nije čest slučaj ovde, mogu da potvrdim, jer sam bio svedok razgovora naših mladih kustosa koji su bili na nekom sajmu savremene ume-tnosti u inostranstvu i žalili su se da ne kapiraju zašto kolekcionari kupuju neke „gluposti” od kartona i dasaka.

Moram da se zahvalim B. Nikoliću što me je promovisao u maneke-na na modnoj reviji i performansu grupe New Remote, čiji je član, i čiji rad smatram interesantnim. Tu sam upoznao jedinu Indijku u svom životu (Camilla Singh) i proveo par nezaboravnih momenata u društvu Mis Yu – samo u donjem vešu.

Izvini što sam ti slupao jednu vatricu, bolele su me ruke, ceo dan sam istovarao gajbe piva na Sex i gradu.